Prilog klinici subarahnoidalnih krvavijenja

Abstract

Subarahnoidalna krvavljenja koja više ne pretstavljaju tako retku pojavu, kao što se ranije mislilo, pokazuje izvesne osobine kojima se razlikuju od intracerebralnih. Kao takva imaju ona ne samo svoju zasebnu etiologiju i patogenezu, već i naročite simptome kojima se mogu odvojiti od drugih sličnih oboljenja. Opisana prvi put od Morgagnia još u 18 stolecu, ipak ona danas pretstavljaju srazmemo novu bolest, za cije bolje poznavanje dugujemo tek ispitivanjima poslednjih decenija. Jer, iako su im ispitivanja B. Bramwella i v. Hoffmanna krajem prošloga i Froina, Pavya, Vignerasa i Bittorffa početkom ovoga stoleća, postavili prve osnove, ipak su glavna proučavanja došla mnogo docnije. Tako su tek ispitivanja posle I svetskog rata mogla bolje da osvetle ovo oboljenje, i to kako sa kliničke, tako i sa patogenetske i patološko anatomske strane. Od naročito velikog značaja bila su ispitivanja S. Goldflama i Symondsa, koja su poznavanju ovoga oboljenja dala vrlo važnih podataka. Isto tako i docnija proučavanja Beimonda i ter Braaka, Globusa i Straussa, Ehrenberga, Kowalevskog i Šimanskog, Matzdorfa i drugih, doprinela su u znatnoj meri osvetljenju drugih pitanja ove bolesti, dajući ovoj određeniju kliničku i patološko-anatomsku sliku. Od novih radova treba istaći naročito radove Hansena i v. Staa, J. Sandsa, Maggea, Niedermayera, Robertsona i drugih, koji su dali mnogo novih činjenica i time popunili neke praznine koje su ovde još postojale.